Prema podacima međunarodnih organizacija i tela EU zaduženih za monitoring privredne klime u zemljama članicama i kandidatima za ulazak u EU, građani Srbije prednjače u broju samozaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih.
Dakle, više je preduzetnika nego onih koji su našli zaposlenje u nekoj postojećoj firmi. U tome i prednjačimo u celoj Evropi – više od trećine novozaposlenih je sebe samo uposlilo.
Inovativni i preduzetnički duh hara Srbijom, kako je samo došlo do toga? Da li su se srpski preduzetnici konačno oslobodili administrativnih i zakonskih stega, velikih nameta ili je nešto drugo u pitanju?
Možda ima od svega pomalo. Skoro je među brojnim akterima u javnom životu Srbije izbila polemika kako se barata zvaničnim statističkim podacima Srbije, njene Nacionalne službe za zapoljavanje i Zavoda za statistiku. Način kako se posmatra nezaposlenost je zaista promenjena, tako smo došli do podataka da je u Srbiji oko 22 odsto zaposlenih neformalno zaposleno – podatke koje država sama ranije nije uzimala u obzir! Pitate se zašto? Taj tzv. neformalni sektor je ranije(a i sada) označavao sivu ekonomiju, oblast koju je trebalo suzbijati i striktno se pridržavati Zakona o radu kao i ostalih propisa o zapošljavanju i pokretanju biznisa.
Koliko je to novih preduzetnika?
Pogledajmo sada kako se to odražava na rast privrede i razvoj ekonomije. Da li se realno oseća duh novog vremena, da li je povećan standard i rast BDP-a? Nismo mogli da naiđemo na takav podatak, pa bi možda trebalo da analiziramo malo dublje. Statistički podaci su takvi, da otkrivaju isto toliko koliko i skrivaju. Tako rast broja preduzetnika može da bude i posledica strateškog promišljanja tih istih preduzetnika, u situacijama kada se suočavaju sa tržišnim uslovima u Srbiji.
Naime, porezi i doprinosi koje svaki poslodavac mora da izdvoji za svakog radnika daleko prevazilazi budžet koji brojni poslodavci mogu da izdvoje, a da ponude kakvu-takvu pristojnu neto platu budućim upošljenicima. Zato se mnogi nezaposleni suočavaju sa izborom – ili da osnuju svoje firme, agencije i dobijaju novac na taj način ili da primaju platu daleko ispod svojih potreba i zahteva.
Zato se mnogi odlučuju da otvore nove firme bez ijednog radnika ili sa jednim zaposlenim. Porezi i doprinosi na primanja nekog ko otvara firmu na svoje ime su daleko niži nego u slučaju da se zapošljava kod nekog poslodavca. U tome možemo videti razlog naglog rasta preduzetnika.
Ne želimo ni da ulazimo u ostale varijante osnivanja novih firmi, iz špekulantskih razloga, ali primetili bismo da je ovaj način saradnje poslodavca i (samo)zaposlenog mnogo relaksiraniji i sa pozicije radnopravnih odnosa. Pa ko voli nek izvoli.
Dakle, imamo još jednu posledicu visokih poreza i doprinosa u Srbiji – lažni rast preduzetništva. Za one koji su pravi inovatori i preduzetnici, ovo može biti još jedna lampica koja se pali, pokazujući odsustvo prave želje da se sistemski reši jedna važna i strateška oblast.
Mladi i odgovorni
Neko rešenje se pojavilo dakle. Činjenica je da mnogi novi preduzetnici ne žele da odmah ulažu svoje vreme i novac u zastarele državne sisteme penzionog i zdravstvenog osiguranja, posebno što nemaju nikakve garancije da će novac koji ulažu biti adekvatno vraćen.
Posebno mladi, kao najvažniji resurs svake zemlje žele da budu prepoznati kao neko ko nije i ne može biti balast već nosilac inovacija i preduzetničkog duha. Zato su bolja zakonska rešenja, kao i smanjenje administrativnih prepreka i pravna sigurnost, osnova svakog budućeg „pravog“ rasta na polju preduzetništva.
Kako možemo da promenimo trenutno sliku preduzetništva u Srbiji?
Nastavimo tamo gde smo stali – posle ukazivanja na visoke poreze i doprinose koji opterećuju našu privredu. Baš tu, kod pravne zaštite i pravne države.
Nedavno je Agencija za privredne registre uputila upozorenje privrednim subjektima u vezi komercijalnih ponuda koje se poštom i telefonom nude korisnicima, navodno u ime APR-a“. Dakle, neko je bio dovoljno slobodan da privrednicima pošalje koverte sa uplatnicama na kojima su štampani iznosi od 2.000, 3.000, 6.000 i više hiljada dinara, u svrhu „upisa promena u Privredni registar“ i uz to priložio objašnjenje da se radi o reklamnoj usluzi upisa u imenik koji ima komercijalnu prirodu. Ali, takođe, postoji prijava pojedinih privrednika, da su se isti telefonom predstavljali kao zaposleni u Agenciji.
Ako je neko toliko slobodan da se na ovaj način igra sa jednom od najvažnijih institucija u zemlji, ostaje pitanje koliko će ozbiljan biti odgovor države u sprečavanju ovakvih prevara i pravnoj zaštiti privrednih subjekata.
Sprečavanje ovakvih krivičnih dela i jačanje pravosuđa mogu da budu onaj najbitniji sastojak koji uz razumniju poresku politiku može da dovede do rasta pravog preduzetništva u Srbiji. Mi, kao preduzetnici u svetu digitalnih usluga, možemo samo da pružimo podršku i pomognemo tim novim kolegama i njihovom biznisu, kao i do sada.
