Promene uslova e-trgovine u Srbiji

19. april 2019.

Zakon o elektronskoj trgovini iz 2009. godine predstavlja izraze procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, kojim je prenešena Direktiva o elektronskoj trgovini (Directive 2000/31/EC). Smatra se da je zakon velikim delom sledio i preneo rešenja direktive, ali da se u toku prethodne tri godine od donošenja, javila potreba da se preispitaju usvojena rešenja u cilju preciziranja normi i uklapanja u tržišni i pravni okvir Republike Srbije. S obzirom na sve to, predložene su izmene i dopune koje su već prošle javnu raspravu.

woman holding credit card front laptop with shopping websiteDakle, očekuje se da dva predloga stignu pred Skupštinu, pri čemu Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini definiše pretežno ugovore na daljinu, odnosno ugovore preko interneta i u njemu su uglavnom napravljena terminološka usaglašavanja sa novim Zakonom o trgovini.

Što se tiče Nacrta zakona o trgovini, u njemu je promenjen stav prema oflajn i onlajn trgovini. U vezi onlajn trgovine, nacrt je prepoznao različite poslovne modele i njihove specifičnosti.

U odnosu na trenutno važeći Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini, Nacrt novog zakona o trgovini i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini detaljnije uređuju elektronsku trgovinu, njene modele, kao i obaveze trgovaca koji na ovaj način posluju.

To je pre svega odraz trenda rasta elektronske trgovine i njene ekspanzije kako na svetskom i tržištu EU, tako i na domaćem tržištu. Resorno ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije prepoznalo je značaj i potrebu da ovaj oblik trgovine detaljnije uredi, pre svega unapređenjem zakonodavnog okvira u ovoj oblasti.

Početkom 2018. godine smo se još uvek sretali sa:
  1. Ogromnim nepoverenjem u e-trgovinu, odnosno da veliki broj e-prodavnica ne posluje po propisanim zakonima u vezi sa klasičnom i e-trgovinom.
  2. Nedovoljnom ponudom kvalitetnih proizvoda i usluga po konkurentnim cenama
  3. Velikim problemima u troškovima distribucije proizvoda, naročito u segmentu prekogranične trgovine.
Ono što je pre svega bilo potrebno učiniti je:

Omogućiti jednostavne provere e-trgovca, da li radi po svim zakonima i detaljna provera koliko kvalitetno obavlja svoju delatnost.

Inače, nedostatak poverenja u kupovinu preko interneta u Srbiji se pojavljivao u svim dosadašnjim istraživanjima kao ključni faktor nedovoljnog razvoja ove oblasti.

Za sve to vreme, prodaja robe na Fejsbuku i Instagramu je cvetala. I to, iako je kupovina robe putem Facebooka okarakterisana kao rizična kategorija internet prodaje, jer iza te robe ne stoji renomirani a ni pouzdani prodavac. Fizičko lice se i do sada moglo baviti trgovinom, ali samo pod određenim uslovima. U slučaju prodaje na malo i veliko, trgovina je bila dozvoljena samo pravnim licima i preduzetnicima.

Kad izlazimo iz sive zone?

Godinama tragamo i čekamo uspunjenje jedne male trgovačke želje - da se uvede malo više fleksibilnosti u elektronsko poslovanje. To bi ubrzalo razvoj i omogućilo sigurnos u poslovanju i samoj u internet kupovini.

Možda ohrabruje činjenica da se Nacrti novih zakona o trgovini ovog puta rade u bliskoj saradnji sa privredom. U izradi je učestvovala Radna grupa u čijem sastavu je bila Privredna komora i firme oko nje, Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj, kao i neformalna grupa pružaoca usluga informacionog društva, tj. najveća imena na polju e-commerce-a kod nas.

Tako su se, između ostalog, u predlozima prvi put našli pojmovi elektronska prodavnica i elektronska platforma. Takođe, prepoznati su i definisani najčešći oblici elektronske trgovine poput prodaje preko elektronske prodavnice, prodaje preko elektronske platforme koja povezuje potrošača i trgovca (i pruža usluge naplate i isporuke), kao i dropshipping.

Prvi put je uvaženo postojanje e-commerce, a zakon ovoga puta prepoznaje i da onaj koji prodaje robu ne mora da je ima kod sebe, plus zakon predviđa i kako model trgovine u dropshippingu treba da se odvija.

Sa kakvim navikama se susrećemo u e –trgovini?

U Srbiji je poslednjih godina povećan broj elektronskih transakcija kao i obim prodaje i elektronske trgovine na domaćim sajtovima. Prošle godine više od 30 odsto stalnih korisnika interneta u Srbiji kupovalo je onlajn. Za dalji razvoj potrebno je da se poveća poverenje građana u taj oblik kupoprodaje i spreči siva ekonomija u toj oblasti, kažu u Ministarstvu trgovine, koje priprema nova i efikasnija zakonska rešenja.

shopping online conceptViše od 45 odsto korisnika interneta u Srbiji nikada nije kupovalo onlajn. Zbog toga i drugih razloga, trgovci s pravom smatraju da treba zadobiti poverenje kupaca i zakonski urediti tu oblast.

Izmenama zakona o elektronskoj trgovini se uvode precizne definicije: elektronske prodavnice, platforme i dropšipinga, ali i prednosti za kupce koji preko interneta dobijaju mogućnost da vrate kupljeni proizvod u roku od 14 dana bez obrazloženja.

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija naglašavaju da kad kupujete u prodavnici imate priliku da vidite proizvod, da probate, a kad kupujete preko interneta nemate tu mogućnost. Zato kupac ne bi trebalo da plaća povrat robe 14 dana od datuma kupovine, dakle, bez ikakvog obrazloženja.

Ipak, iako stručnjaci tvrde da rast elektronske prodaje varira i iznosi do 35 odsto godišnje, čini se da trgovci još uvek ne prepoznaju značaj onlajn trgovine i smatraju da je njeno uvođenje skupo.

I kurirske službe beleže sve veći porast pošiljki naručenih preko interneta, što se odražava i na obim njihovog poslovanja. Prevoz pošiljki u oblasti elektronske trgovine, je prošle godine imao učešće čak do 25 odsto. Zbog toga se zapošljava još više kurira i otvara još novih zona isporuke.

Jedna neprijatna istina

Smatra se da firme koje ne prodaju onlajn nemaju tržišnu budućnost.

U narednih par godina u svetu će online trgovina iznositi više milijardi dolara, a kako smo i predvideli prošle godine, mnogi svetski trgovinski lanci će ukinuti maloprodajne objekte i prelaze na jeftiniju onlajn prodaju. Predviđa se ogroman globalni rast e-trgovine, a to prosto mora da bude signal za sve one trgovce i biznise sa teritorije Zapadnog Balkana da što pre „uđu u taj voz“, kako kasnije neuspehe ne bi pravdali svetskom nepravdom i „tako ti je to kod nas“.