Nove poreske obaveze za paušalce

27. septembar 2019.

Opšte je poznato da naša država stalno radi na unapređenju poslovnih prilika, dovodi investitore, godinama razvija sistem subvencija za nove investicije, itd. Pored već tradicionalnih institucija i državnih organa koji se bave privredom, otvarane su državne agencije, asocijacije i komore, sa pripadujućom armijom novozaposlenih stručnjaka koji imaju „know-how“, iskustvo ili su se tek vratili sa školovanja u inostranstvu. Poslovna situacija i prilike u Srbiji su ozbiljno pretile da - procvetaju. Nemerljiv je i doprinos donatorske zajednice, stranih ambasada i fondacija, koje su nekad čak i višegodišnjom projektnom podrškom uticale na modernizaciju i reformu srpske privrede i tržišnih uslova.

Nekako u isto vreme, jedna kategorija privrednih delatnika je uspela da se održi ispod radara te navale reformi i da uz pomoć par postojećih zakonskih rešenja napravi sebi prostor za razvoj ali i kasniju ekspanziju, merenu milionima evra. Naravno, jasno vam je da je reč o srpskoj IT industriji.

Ipak, kao što to uvek biva, nikakav rast ne može proći neopaženo. Država je prepoznala potencijal i resurse kojim srpska IT industrija raspolaže i zainteresovala se za detaljniju i sveobuhvatniju poresku regulaciju.

Menjanje poreskih uslova za paušalce

Vlada Srbije je u više navrata ukazivala na potrebu menjanja poreskih uslova u kojima radi najveći broj uslužnih delatnosti u Srbiji. Setimo se samo epizode sa advokatima i neuspelim uvođenjem fiskalnih kasa u tu delatnost. Ove godine je aktuelan dijalog između predstavnika vlasti, (polu)državnih asocijacija i delova IT zajednice u vezi namere države da promeni sistem paušalnog oporezivanja, mnogi kažu i na štetu velikog dela IT industrije.

Predložene su izmene koje će biti sadržane u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Prema rečima premijerke, „ove izmene će obezbediti poreske podsticaje za nova zapošljavanja u kompanijama koje povećavaju broj zaposlenih, uključujući i zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada, ali i pravna sigurnost u pogledu poresko-pravnog tretmana prilikom angažovanja preduzetnika paušalaca.“

Ministar finansija Siniša Mali je pojasnio tu izjavu u vezi pravne sigurnosti paušalaca – po njemu, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana se predviđaju podsticaji za naše ljude koji žive u inostranstvu, kako bi bili motivisani da se vrate u Srbiju, kao i uvođenje takozvanog “testa samostalnosti preduzetnika“ od 1. januara naredne godine.

Žena sa laptopom i gomilo papiraDakle, onima koji nisu boravili u Srbiji u protekle dve godine, a vrate se i zaposle u Srbiji, država umanjuje osnovicu za obračun poreza i doprinosa u visini od 70 odsto, u trajanju od narednih pet godina.

A preduzetnicima koji su tu i već rade ovde kao popularni „paušalci“, priprema se tzv. „test samostalnosti preduzetnika". To je skup od 9 pitanja koji služi za određivanje pravila o tome ko ispunjava uslove da bude paušalac, a ko preduzetnik. Na osnovu odgovara na ta određena pitanja, oni će navodno znati ko ispunjava uslove.

Takođe, prema navodima iz Vlade, planira se da Poreska uprava počne sa primenom ovog testa početkom sledeće godine. Paralelno, pošto ovaj Zakon bude zaživeo i počeo da se nesmetano primenjuje, država je obećala novi set mera za sve one koji ne budu uspeli da „prođu „ ovaj test. Oni će dakle izgubiti status paušalnog preduzetnika i moraće da se nekako zaposle ili da drugačije regulišu svoj status. Vidimo po reakcijama u javnosti da neki i neće nastaviti sa regulisanjem svog statusa već samo odjaviti svoj biznis. Ali, u međuvremenu, Vlada nudi rešenje o oslobođanju dela poreza na zarade i doprinose u naredne 3 godine do 70 odsto, za sve novozaposlene u periodu od 1. januara. 2019. do 30. aprila 2020. godine. Ovo pravilo će se odnositi na mlade, nezaposlene i paušalce koji odluče da stupe u radni odnos.

Test samostalnosti preduzetnika

Jedna od organizacija koje su učestvovale u kreiranju podsticajnih mera zapošljavanja povodom prelaska na novi sistem oporezivanja, Inicijativa „Digitalna Srbija“ je na zahtev dobila tekst Vladinog nacrta koji definiše osnovna načela predloženih izmena.

U Testu samostalnosti se pominje devet kriterijuma koji koji utiču na definisanje statusa paušalno oporezovanog preduzetnika. Tj, proverava se odnos preduzetnika i tražioca usluga, tj. nalogodavca.

  • Ko određuje radno vreme, odmor i odsustva paušalca
  • Da li koristi prostorije za rad i materijal za rad klijenta
  • Da li klijent određuje način rada paušalcu i obezbeđuje usavršavanje
  • Da li je paušalac dobio angažovanje nakon javnog poziva ili preko trećeg lica
  • Da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi
  • Da li 70 odsto prihoda paušalca dolazi od jednog klijenta
  • Ko preuzima poslovni rizik za dodeljeni posao, klijent ili paušalac
  • Da li klijent traži ekskluzivitet , tj. zabranjuje rad sa drugima.
  • Da li paušalac radi više od 130 radnih dana neprekidno za istog klijenta

Ipak, i pored navedenih kriterijuma, još uvek postoji mnogo nepoznanica, od toga da li će se ovaj zakon neselektivno primenjivati, do toga koliko preduzetnika uopšte namerava da se zaposli pod novim uslovima. Ova oblast jeste bila neregulisana u smislu da niko nije dosad obraćao pažnju na to ko je čiji klijent sve dok su se porezi i doprinosi nesmetano ubirali. Možda je to moralo da se promeni, ali ostaje nada da će to ipak biti u korist najvećeg broja preduzetnika u IT industriji.