Ubrzani razvoj interneta i sve veći broj korisnika globalne mreže, doveo je u drugoj polovini prve decenije 21. veka do tada neslućene mogućnosti za pokretanje privatnih biznisa koji se zasnivaju na inovacijama, dobrim idejama i velikom broju korisnika, uz neminovnu interakciju i konstantno unapređenje usluge.
Trend porasta biznisa zasnovanih na elektronskom poslovanju, zbog neslućenih mogućnosti koje nudi internet nije zaobišao ni Srbiju. Ovi poslovi su postepeno narasli i u pogledu korisnika i u pogledu profita, ali su takođe stvorili jedinstveni sistem pravila koja su regulisala gotovo sve aspekte korišćenja servisa. Ona su u rasponu od načina na koji se može vršiti e-trgovina do zaštite podataka o ličnosti i upozoravanja korisnika da se nelegalne aktivnosti ne tolerišu.
Sve to je učinjeno mnogo pre nego što je država uopšte postala svesna da ovakve vrste aktivnosti postoje na internetu. Možemo reći da država nije uviđala rastući značaj e-trgovine ili jednostavno nije razumela njene specifičnosti. Ne znamo još uvek da li je postala svesna – reagovala je uglavnom sa nepoverenjem ili pod uticajem harmonizacije sa EU zakonodavstvom, donosila propise koje nije ni razumela ni imala volje ni kapacitete da primeni.
Nažalost, većina novih odredaba zakona je ostala na nivou načela, a jedini njihov cilj je bio puko usklađivanje sa evropskim pravom uz nedovoljno sagledavanje stanja na domaćem tržištu i uz nerazumevanje onih koji zakon treba da implementiraju. Zato se dešava da se gotovo svi učesnici na tržištu svakodnevno suočavaju sa tržišnom inspekcijom koja ne razume ili ne želi da razume specifičnost onlajn trgovine.
Kao što je već istaknuto, većina ovakve, nerazvijene e-trgovine se zasniva na interakciji korisnika, a onlajn “trgovac” zapravo nije trgovac nego onaj koji dovodi u vezu korisnike da bi oni međusobno obavljali trgovinu.
Dakle, osnovni principi takvog poslovanja bi bili: nepostojanje obaveze prethodnog monitoringa sadržaja koji stvaraju korisnici, dužnost saradnje sa nadležnim organima u slučaju postojanja sumnje da postoji nelegalna aktivnost i obaveza postupanja po nalogu suda.
Državni organi, (tj. inspekcija) se u praksi ponašaju tako što ignorišu navode koji najbliže regulišu elektronsko poslovanje i primenjuju one koji gotovo da uopšte ne prepoznaju specifičnosti oblasti. Što se tiče tradicionalnog oglašavanja, ono podrazumeva postojanje dva subjekta: oglašivača (onog koji želi da oglasi svoj proizvod ili uslugu) i prenosioca (onog koji predstavlja platformu za distribuciju oglasne poruke i koji odlučuje da li će poruka biti objavljena). Kod onlajn platformi za trgovinu korisnik je ujedno i oglašivač i prenosilac poruke jer je on odgovoran za sadržaj svog naloga, a pružalac usluge informacionog društva je tek naknadno odgovoran, i to ako ne reaguje na upozorenje nadležnih organa. Kako ne utiče na odabir oglasne poruke niti inicira ili menja tu poruku, ne može ni da bude odgovoran.
Klasična i e-trgovina u ovim krajevima je potpuno drugačija!
U narednim godinama u ovim krajevima se ne očekuju velike promene u oblastima klasične trgovine, i za to postoji veći broj razloga:
Konkurencija u segmentu prodaje robe široke potrošnje (veći marketi) nije dovoljno velika, ni kvalitetna. U ovim krajevima nije nikada postojala preterana konzumeristička aktivnost, ona je nastala krajem prošlog i početkom ovog veka – što znači npr. da je ovde oduvek bilo normalno kupovati korišćene stvari.
Sve navedeno ne znači da ovde e-trgovina ne raste u većoj meri nego što raste obim klasične e-trgovine, ali su tendencije rasta i razvoja obuhvaćene drugačijim prioritetima:
- I dalje vlada ogromno nepoverenje u e-trgovinu, odnosno veliki broj e-prodavnica ne posluje po propisanim zakonima u vezi sa klasičnom i e-trgovinom.
- Nedovoljna ponuda kvalitetnih proizvoda i usluga po konkurentnim cenama i dalje dovodi do porasta e-kupovine u inostranstvu.
- I dalje postoje veliki problemi u troškovima distribucije proizvoda, naročito u segmentu prekogranične trgovine.
Licenciranje i uvođenje reda
Mogućnost licenciranja e-trgovaca će omogućiti značajni porast poverenja u e-trgovinu, i to na sledeći način:
- Omogućavanje jednostavne provere e-trgovca da li radi po svim zakonima
- Provera da li e-trgovac i kako kvalitetno obavlja svoju delatnost
- Jednostavnije uklanjanje onih e-trgovaca sa lošom poslovnom praksom sa liste licenciranih e-trgovaca.
Inače, nedostatak poverenja u kupovinu preko interneta u Srbiji se pojavljuje u svim dosadašnjim istraživanjima kao ključni faktor nedovoljnog razvoja ove oblasti.
Reći ćete, kako je to moguće, evo na Facebooku samo ukucate garderoba, obuća i izlazi vam 1000 sugestija. U pravu ste, neke od stranica vode ka sajtovima registrovanih firmi koje legalno posluju i plaćaju porez. Ali mnoge druge evidentno posluju u sivoj zoni. Ovi ljudi ne prodaju svoje lične stvari, na šta imaju pravo, već se bave prodajom više artikala, veličina i dezena. A u slučaju da nešto kupite na ovaj način, nemate mogućnost povraćaja ili reklamacije u slučaju nekog nedostatka. Tj nemate pravo po zakonu, sve zavisi od preduzetničkog duha dotičnog prodavca.
Kupovina robe putem Facebooka spada u rizičnu kategoriju internet prodaje, jer kupujete “na nevidjeno” a iza te robe ne stoji renomirani a ni pouzdani prodavac. Fizičko lice se može baviti trgovinom, ali samo pod određenim uslovima, međutim, fizičko lice se može baviti trgovinom ograničenog spektra proizvoda i to (pažnja!) poljoprivrednih proizvoda, divljači, ribe i gljiva. Trgovinom se mogu baviti i ljudi koji rade rukotvorine, a i freelanceri koji nude svoje usluge. U slučaju prodaje na malo i veliko, trgovina je dozvoljena samo pravnim licima i preduzetnicima.
Iz sive u crnu zonu
Tako da, tu već izlazimo iz sive i ulazimo u crnu zonu. Možda će se ispuniti želje naših poznatih internet apostola i gurua – da se uvede malo više fleksibilnosti u elektronsko poslovanje. To bi podrazumevalo i gorenavedeno licenciranje e-prodavnica, ali i ubrzalo razvoj i omogućilo sigurnost kako u poslovanju, tako i u internet kupovini. Nekako smo kao zemlja do sada uspevali da se držimo po strani u vezi modernih, netradicionalnih načina poslovanja. Možda je kucnuo čas da nam „novac kaže“ kuda da idemo.
