Donet novi zakon o e-trgovini – koje tačno novine donosi?

29. jul 2019.

Pre manje od nedelju dana, donet je i regulatorni okvir u kojem bi e-commerce u Srbiji trebalo da funkcioniše. Usvojen je Zakon o elektronskoj trgovini, a ono što je nama najviše pobudilo pažnju, jeste kako će se novi zakon odnositi prema raznim „e-trgovcima“, oglašivačima, agencijama koje nude usluge reklamiranja online dostupnih proizvoda, itd. Kao što smo i napomenuli u jednom od prethodnih blogova, u novim nacrtima Zakona o trgovini i Zakona o e trgovini, prvi put su pomenuti važni pojmovi elektronske trgovine kao što su dropshipping, e-prodavnice i mogućnost iskazivanja cena u drugim valutama.

Dostavljač daje kupcu paketDakle, kod dropšipinga, trgovci imaju mogućnost prodaje putem elektronske prodavnice i platforme, na način da potrošaču robu ne isporučuje iz magacina trgovca, nego direktno iz magacina proizvođača. Vlasnik elektronske prodavnice ili platforme ulazi u ugovorni odnos sa kupcem, ali bez da realno ima robu kod sebe.

Regulisanje ovih stavki je bilo neophodno za započinjanje bilo kakvog biznisa zasnovanog na e-commercu, a mnogi preduzetnici su baš zbog toga izbegavali e-commerce kao model poslovanja. Pored toga što su ove promene jako zanimljive za sve buduće preduzetnike, ove promene u Zakonu o e-trgovini se dosta tiču i oglašivača, agencija koje putem interneta promovišu određene usluge ili proizvode.

Briga o potrošaču

U delu koji reguliše prikupljanje podataka, Zakon je jasan da bez izričitog pristanka osobe ne možemo da nudimo nikakve usluge niti da promovišemo, tj. prodajemo neki proizvod. Ono što jeste malo nejasno još uvek je kako se prilagoditi u novim uslovima i da li neko ko je već dao pristanak pre izglasavanja ovog zakona mora da taj postupak ponovi, bilo da su u pitanju SMS poruke ili mail liste.

Takođe, ako je neki korisnik nezadovoljan ili smatra da je bez osnove kontaktiran, kako i kome da to prijavi? A ako su marketari već na udaru potencijalnih prijava, da li će biti u prilici da se brane i da li će dobiti neku opomenu pre bilo kakvih posledica i sankcija?

Što se tiče toga, zakonodavac je bio prilično štur u formulaciji i navodi da:

„Slanje komercijalne poruke elektronskim putem, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena. „ I dodatno, „pružalac usluge dužan je da redovno proverava i prihvata opoziv pristanka koji upućuje lice koje ne želi da prima takve komercijalne poruke.“

Oko osnovnih termina

Šta je komercijalna poruka? Ona po zakonu predstavlja svaki oblik komunikacije u cilju promovisanja robe, usluga ili poslovnog ugleda pravnog ili fizičkog lica koje obavlja registrovanu delatnost, sa izuzetkom:

  1. davanja informacija koje omogućavaju neposredan pristup delatnosti ovog lica, kao što su informacije o njegovoj elektronskoj adresi ili adresi elektronske pošte;
  2. davanja, bez naknade, informacija koje su prikupljene istraživanjima ili na drugi sličan način, o robi, uslugama ili poslovnom ugledu ovog lica.

Dalje, ako je ta komercijalna poruka delimično ili u celini usluga „informacionog društva“ ona mora da zadovolji neke uslove. Prvi uslov je da svaki potencijalni korisnik može da je jasno identifikuje, i da onaj u čije se ime šalje može da je identifikuje kao svoju. Svi pokloni i popusti , kao i svaki drugi promotivni poziv za stavljanje ponude iz komercijalne poruke mora da bude jasan i nedvosmislen. Ovo uključuje i uslove koji moraju biti ispunjeni za stavljanje ponude iz komercijalne poruke – oni moraju biti lako dostupni, predočeni na jasan i nedvosmislen način.

Čovek u ruci drži zaštićene informacijeOvo deluje prilično zahtevno za tržište koje obiluje reklamama na društvenim mrežama koje sadrže neku vrstu nagradne igre, nuđenje popusta za proizvode uz šerovanje i lajkovanje strane itd.

Ali, ono što je nama više pobudilo pažnju je i propisano pravilo da je pružalac usluga dužan da, „u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, korisnicima usluga i nadležnim organima državne uprave pruži sledeće informacije.“

Šta sve pružalac usluga mora da istakne?

Dakle, mora da istakne ime i prezime ili naziv pružaoca usluga, sedište pružaoca usluga, elektronsku adresu, kao i ostale podatke o pružaocu usluga na osnovu kojih korisnik može brzo i nesmetano da ostvari komunikaciju.

Mora da se istakne poreski identifikacioni broj (PIB), kao i broj obveznika poreza na dodatu vrednost, ako je pružalac usluga obveznik poreza na dodatu vrednost.

Dalje, bitno je istaći i podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar a u pogledu posebno regulisanih delatnosti, odnosno profesija, mora da se istakne profesionalno strukovno udruženje kod koga je pružalac usluga registrovan, profesionalni naziv i država koja ga je odobrila.

U vezi cena, ako ih prodavac ili pružalac usluge ističe, one moraju biti istaknute na jasan i nedvosmislen način, uključujući i cene troškova dostave, poreza i drugih troškova koji na njih utiču.

Ovo je veliki broj zakonskih odredbi za delatnost koja je dosad bila skoro pa neregulisana. Kako će se sva ova pravila poštovati, kako će se sprovoditi kontrola i kako će eventualno biti sprovedena kaznena politika, ostaje da se vidi. Naša zemlja se nije proslavila u primeni zakona ali, možda će ovaj zakonodavni okvir biti i dobra osnova za proces samoregulacije, tj. prirodno odvajanje sumnjivih „sivih“ delatnosti od onih koji su potpuno legalni. Ostaje nam da pratimo i vidimo.